Ča mi hasni mladost i mlada rožica kad mi je pripravna, ta svitla sabljica.
Ta svitla sabljica, sirok remek ima ka je pripasana, mnoge majke sina.
Mnoge majke svoga sinka oplakuju just ta moja majka, škurom grobu ležu.
Nisu nas pitali jeli smo za djelo nek su nam gledali, naše ravno tijelo.
Naše ravno tijelo ravno j kot svićica škura j komorica, kade spi rožica.
Rožica rumena ne budi kamena ne zažmiraj s okom, kad sam pod oblokom.
Pod oblokom tvojim ja jur dugo stojim da ću se zamirit, tovarušem mojim.
Tovaruša imam ali nek jednoga va koga se ufam, kod va braca moga.
Gornjem kraji oganj, u dolnjem zviranjka a va sridnjem kraju je moja šuhajka.