Domovina, moja draga, da, Gradišće zoveš se. Domovina, moja draga, tamo moje srce je.
Jur dugo ljet smo ovde mi Hrvati, Gradišće zove se naš dom; med Nimci, Madjari smo opstali, prik 500 ljet u raju vom. Puno svega mi smo doživili, puno svega smo pretrpili, ali ipak stalni smo ostali, svoju rič još nismo zgubili. Domovina, moja draga, da, Gradišće zoveš se. Domovina, moja draga, tamo moje srce je.
Hrvatska rič se ovde rado čuje, osebujno kad jačka zazvoni; kultura, navade - te nas držu, a najveć žitak crikveni. Zato nij nek oto prazna slama, kad zajačimo. Bog i Hrvati jako nije sve tako u redu: Dok živimo, Hrvati ostati. Domovina, moja draga, da, Gradišće zoveš se. Domovina, moja draga, tamo moje srce je.