Krist čekao je na ubrovi

Krist čekao je na ubrovi iskajuć ljude za velika djela, da lovu srca Božanskom riču. O Bože, si li pozvao mene, Tvoje usne moje rekoše ime? Svoju barku sada ostavljam morju, od sad idem, kamo šalješ me ti. Ja sam siromašan človik, sve ča imam, je predanost tebi i srce čisto, da idem s Tobom. Ti tribaš dvi ruke moje, mojega srca ražareni plamen i kaplje pota, samoću moju. Ti i ja krećemo danas, loviti srca na morju života, a mriža bit će rič Božja prava.