Kuda gledam sve je tamno, za me nij već svitila. Moja mila, ona sama svitlo je ugasila. Čemu si mi draga majka, čemu si mi sestrica, kad je za oblake zašla moja svitla zviezdica?
Zač drugomu pred oltarom ruku ćeš ponuditi, a ne misliš da za tobom do groba ću tužiti? Ako kada vrime dojde, da zapitaš zač zvonu, pak ti povu, da sam umrl,spusti jednu suzicu.
Bliedi misec tebi tužim moj na zemlji tužni stav. Tebe gledam okom suznim išćuć lieka mojih ran. Sve stvorenje jur počiva, va snu išće kriposti, samo moje srce plava va tugi i žalosti.
Zato tužim, ar mi mira tužnomu već nigdir nij. Vas svit mi se jur odura, kad mi mila vjerna nij.