Mili jaše krez selo, spivajući veselo,
ravno doli uz potok k miloj dragoj pod oblok,
k miloj dragoj pod oblok.
Stani, mila, se stani,
tvoj klinčac stoji vani,
pusti konja v štalicu,
a junaka v hižicu.
Jutro rano u zori
mila mu sprogovori:
Stan se, mili, stani se,
konjić je usedlani.
Kad bijeli dan nastane,
mili se na put gane,
počne konja jahati,
a rožica plakati.
Zač jur, mili, othajaš,
mene tužnu ostavljaš,
v divojačkom imenu,
a va ženskom brimenu.