Ne dirajte mi ravnicu

Večeras me, dobri ljudi, nemojte ništa pitati. Neka suze tiho teku, pa će manje boljeti. Ne dirajte mi večeras uspomenu u meni. Ne dirajte mi ravnicu, jer ja ću se vratiti. Još u sebi čujem majku, kako tužna govori. Kad se jednom vratiš, sine, ja ću te čekati. Ne dirajte mi večeras uspomenu u meni. Ne dirajte mi ravnicu, jer ja ću se vratiti. Mene zovu moja polja, mene zovu tambure. Prije nego sklopim oči, da još jednom vidim sve. Ne dirajte mi večeras uspomenu u meni. Ne dirajte mi ravnicu, jer ja ću se vratiti.