Poslušajte priliku, ča se j stalo Dereku, Prodrštofskomu seljaku, jako vrlomu težaku.
Ženi veli, ča štimaš, denas imam ja kuraž, bregundu ću Hirman vozit, prem je kasno još ću zložit.
On napreže voliće, ženi vried dojt obiće. Ako žena mrnda, brunda, mora još Hirman bregunda.
Srićno ripu on zložio, potom na krčmu dospio. Misleć poplavit si grlo, tot se ga nakreše vrlo.
Škuro j nastalo potom, krčmaru veli z Bogom. Hajs, va kola se povali i cigari si zapali.
Kumaj na put on krene, ča se j stalo, o Bože? S koli je v potok protaka , «Ljudi pomoz te» je vikao.
Potom još mrvu časa, nij čut Dereka glasa. Velik vihor se j nadignuo, a Mate furman je skrsnuo.
Žena doma stuguje, s teška muža sčekuje. Ja sam, veli, sirotica, ča hte počet moja dica?
Prošli su tovaruši njega iskat s lampuši. Kriču, viču svega guta, još ne moru najt Dereka.
Potom su vole našli, uz kole su se pasli. Našao se j bič i krljača, tuga, žalost, nij Jandrača
Potom prietelji rano dojdu skupa na žgano. Tanaču kot Slajke teca, kade hte iskat mrtvaca.
Kad su se jednoč bili dost žganoga napili, šli su ga iskat štajngami, Brunda je peljač med njimi.
Sve potoke zrovaju, njega još najt ne moru. Zadnjič k Cindrofu pak idu, tot ga domom bižat vidu.
Križati su počeli, duha su se bojali, mrtvac krikne: Ne bojte se, ja sam človik, veselte se.
Sad su puni veselja, ča su našli prietelja. Domom sad peljaju njega k ženi muža pokojnoga.
Peldu si sad zamite, ki se rad upijete, da va potok ne zvrnete, kot je seljak Derek Mate.