Kad si mlad, čitav i zdrav, kad si pun energije sav, imaš uspjehe, ćutiš moć, ne tribaš si dat pomoć. Onda lako si skušavan, pozabiš rodbinu, rodni stan ne misliš na prijatelje lazno nikad nimaš za nje. Stigne te sudbina, ležiš slab i nemoćan, izminju se vridnosti život drugač se razumi. Prijatelju, na tebe čekam ja, ki betežan ležim. Prijatelju, tebe zazivam, kadgod me srce boli.
Znam, ti olakšaš mi boli tugu, tvoja rič zašpara medicinu svu. Tvoja blizina mi daje moć živit, uz tvoju nazočnost srićniji ću bit. Prijatelju, na tebe čekam ja, ki betežan ležim. Prijatelju, tebe zazivam, kadgod me srce boli.
Svi aparati, lijeki medicine, vridni zasluški nove tehnike sve to j`potribno, važnije pak je prijatelj uz te, ki te miluje. Prijatelju, na tebe čekam ja, ki betežan ležim. Prijatelju, tebe zazivam, kadgod me srce boli.