Tri ljeta sam te ljubila, moj klinčac,
da nij mati izvidila ni otac,
nij znala moja družica,
ni ti ljubljena sestrica, ni bratac.
Ne govori, mila, toga, da ljubiš,
ar mi dobra nijenoga ne željiš;
kamo god po selu hodiš,
svagdir na me zlo govoriš, ča misliš.
Povi duša, povi meni od srca:
Zač nimaš ljubavi k meni, rožica?
Ku sam te na srcu nosil
i uvijek goruće ljubil prez konca.
Neka bude jednoč konac tim ričam;
a nigdor nij tomu krivac neg ti sam.
Neka bude z Bogom tako,
sve ću pozabiti lako, to ja znam.
Obrni se najzad k meni, to prosim,
ar ja moju ljubav k tebi još nosim.
Prines i ti ljubav vjernu,
momu srcu junačkomu kot željim.
Povi meni tuge tvoje od srca,
a ja ću ti opet moje, rožica!
Ljubimo se gorljivije,
dokle nas črna pokrije zemljica.