Zelena je sva krajina, cvate trava ditelina. Morali bi ju kositi, dokle sunce teplo sviti. Trava zelena, nećeš već bit košena. Ostavljam te sad va tugi, moja mila drugog ljubi.
Moje srce j tvrdi kamen, z koga gori žarak plamen. Zato ča me odurava moga srca ljubav prava. Trava zelena, nećeš već bit košena. Ostavljam te sad va tugi, moja mila drugog ljubi.
Visoki su naši bori, široko je njevo kiće. Kamo ću si iskat pojti tužni klinčac ja zaviće? Trava zelena, nećeš već bit košena. Ostavljam te sad va tugi, moja mila drugog ljubi.
Željim tebi ja svu sriću, ku ti drugi sad obiću. Ali nikad te ljubavi, ku smo jednoč mi imali. Trava zelena, nećeš već bit košena. Ostavljam te sad va tugi, moja mila drugog ljubi.