Emina

Sinoć kada se vraćah iz topla hamama Prođoh pokraj bašče staroga imama Kad tamo u bašči, u hladu jasmina S ibrikom u ruci stajaše Emina Ja joj nazvah selam Jes', tako mi dina Ne šće ni da čuje lijepa Emina Već u srebren ibrik zahvatila vode Pa niz bašču đule zalijevati ode Pa niz bašču đule zalijevati ode S grana vjetar duhnu Pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste Zamirisa kosa kô zumbuli plavi A meni se krenu bururet u glavi Zamal' ne posrnuh, mojega mi dina Ali meni ne dođe lijepa Emina Samo me je jednom pogledala mrko Al' haje alčak što za njome crkô Niti haje alčak što za njome crkô Ašik, ajša, jabaša Konja jaše subaša Ašik, ajša, jabaša Konja jaše subaša Po bašči se šeće, a plećima kreće Ni hodžin mi zapis, ništa pomoć neće Ja kakva je pusta, moga mi imana Stid je ne bi bilo da je kod sultana Stid je ne bi bilo da je kod sultana Umro stari pjesnik, umrla Emina Ostala je pusta bašča od jasmina Umro stari pjesnik, umrla Emina Ostala je pusta bašča od jasmina Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće Pjesma o Emini nikad umrijet' neće Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće Pjesma o Emini nikad umrijet' neće