Janičar

U vihoru kao vatra bojevima ljutim vodjen palio je jedan ratnik selo gde je rodjen Sina majci iz narucja oteo je zulumcar sada kune svoju sudbu sto je janicar Na ognjistu puste kuce plakala je jedna stara iznad nje je sablju dig'o ratnik koji hara Ne diz' na me ruku sine ako svoje jade znades majka sam ti jer prepoznah iznad usne mladez Sjaha s konja mlad janicar baci sablju dizgin pusti majka htede nesto reci ali ne izusti