Kad dostane ptica kreljute, iz svoj gnjazda zleti van. Tako i ja dana jednoga, sam ostavil rodni stan. Kad sam majki zbogom ja rekal, zadnji joj poljubac dal, tužno se je ona splaknula i me prosila. Ne zaboravi nikad selo svoje malo, ne zaboravi svoj rodni kraj. Selo to ti je, srcu prvu ljubav dalo, i ċe ostati tvoj zavičaj! I ako svit ov, mnogu lipote ima, znaj da samo nek doma, je najlipše! I ako svit ov, mnogu dobrotu ima znaj da samo nek doma, je najbolje! Ne zaboravi, da te srce moje ljubi, i čeka da se vratiš k njemu najzad.
Dugo sam po svitu ja išal, mladost si uživat htil. Ali bar kade sam ja postal, sriċan pravo ni sam bil. Kad se htila spustit noċica, i zaglušal milo zvon, onda glušala je majke rič, slatko v srcu mom. Ne zaboravi nikad selo svoje malo, ne zaboravi svoj rodni kraj. Selo to ti je, srcu prvu ljubav dalo, i ċe ostati tvoj zavičaj! I ako svit ov, mnogu lipote ima, znaj da samo nek doma, je najlipše! I ako svit ov, mnogu dobrotu ima znaj da samo nek doma, je najbolje! Ne zaboravi, da te srce moje ljubi, i čeka da se vratiš k njemu najzad.