Zvečera se šećem k miloj roži,
vrijeda sam joj bil pod vežnimi vrati.
Potukećem mila da bi mrtva bila,
još bi mi junaku otvorila.
Mila mi je vrata otvorila,
po rumenom licu suze j točila.
Ne plaći se, mila, tebe ljubit ću ja,
od danas ćeš mi bit mila moja.
Ne vjerujem tebi, klinčac, toga,
snoćka te j čekala jedna druga.
S njom si se otpravil, mene si ostavil,
na prvašnju ljubav si pozabil.
Nisam tebe, roža, ja pozabil,
a još manje tvoje srce razbil.
Rekli su mi ljudi, da te drugi ljubi,
va tom se pak moje srce bludi.